Bezbednost i zdravlje na radu: Put ka traženoj i perspektivnoj profesiji

U današnjem dinamičnom radnom okruženju, bezbednost i zdravlje na radu postaju sve važniji segmenti svake organizacije. Kako se svest o zaštiti radnika i prevenciji profesionalnih rizika kontinuirano razvija, raste i potražnja za kvalifikovanim kadrovima u ovoj oblasti. Ako ste ikada razmišljali da se bavite ovim poslom, postavljali pitanja o stručnom ispitu, ili vas jednostavno zanima koliko je ova profesija zaista perspektivna, ovaj članak će vam pružiti sveobuhvatan uvid.

Tema bezbednosti na radnom mestu daleko je više od samo uskladenosti sa propisima. Radi se o stvaranju kulture bezbednosti, prevenciji nezgoda i dugoročnom očuvanju zdravlja zaposlenih. Upravo zbog toga, uloga lica za bezbednost i zdravlje na radu postaje kĺjučna u svim sektorima privrede - od industrije i gradjevinarstva, preko zdravstva pa sve do uslužnih delatnosti.

Ko može da postane lice za bezbednost i zdravlje na radu?

Jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja jeste upravo ovo: da li su potrebni određeni uslovi, odnosno specijalno obrazovanje? Prema važećim propisima, za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu potrebno je položiti stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti. Zanimljivo je da, bar po trenutno važećem zakonu, za polaganje ovog ispita nije uslovljeno posedovanje određenog stepena stručne spreme. To znači da ispit može da polaže osoba sa srednjom školom, višom ili visokom stručnom spremom, bez obzira na smer koji je završila.

Međutim, važno je napomenuti da se u praksi javljaju određene razlike. Naime, za rad u specijalizovanim agencijama za bezbednost i zdravlje na radu koje pružaju usluge višem broju klijenata, često se zahteva visoko obrazovanje tehničko-tehnološkog ili medicinskog usmerenja. Sa druge strane, za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu unutar jedne konkretne firme ili ustanove, dovoljno je posedovati položen pomenuti stručni ispit. Ova razlika je praktična i omogućava fleksibilnost, ali istovremeno otvara pitanje profesionalnog usavršavanja i daljeg napredovanja u karijeri.

Stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu: Šta vas tačno čeka?

Polaganje stručnog ispita je ozbiljan i zahtevan poduhvat koji zahteva temeljnu pripremu. Ispit se polaže pred komisijom Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i sastoji se iz nekoliko delova koji testiraju kako teorijsko znanje tako i praktične veštine.

1. Opšti deo - Medjunarodni i nacionalni propisi

Prvi deo ispita bavi se poznavanjem medjunarodnih konvencija (kao što su Konvencija 155, 161, 81, 148), Ustava Republike Srbije, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i Zakona o radu. Očekuje se da kandidat poznaje osnovna načela, definicije kĺjučnih pojmova (kao što su poslodavac, zaposleni, lice za bezbednost i zdravlje na radu, licenca), prava i obaveze svih učesnika u sistemu, kao i organizaciju inspekcijskog nadzora.

2. Drugi deo - Radno i socijalno pravo

Ovaj segment obuhvata poznavanje propisa iz oblasti radnih odnosa, zdravstvenog osiguranja i penzijsko-invalidskog osiguranja. Pitanja se mogu odnositi na ugovor o radu, vrste radnog vremena, godišnji odmor, povredu na radu, profesionalna oboljenja, obaveznu socijalnu zaštitu i slično. Cilj je provera razumevanja šireg konteksta u kojem se primenjuju mere bezbednosti i zdravlja na radu.

3. Pismeni deo - Izrada akta o proceni rizika

Ovo je praktični deo ispita koji mnogi kandidati smatraju najzahtevnijim. Kandidatu se dodeljuje određeno radno mesto (npr. automehaničar, vodoinstalater, tkač, poljoprivredni radnik, viljuškarista) za koje u toku odredjenog vremena (obično 2 sata) mora da izradi akt o proceni rizika. Važno je napomenuti da se procedure menjaju, te je trenutno dozvoljeno korišćenje samo liste opasnosti i štetnosti i metode procene rizika koju kandidat koristi. Nije dozvoljeno donošenje kompletnih primera ili opširnije literature. Ovaj deo zahteva sposobnost prepoznavanja opasnosti, analize tehnološkog procesa, poznavanje mera prevencije i konačno, strukturiranog pisanja celokupnog akta.

4. Treći i četvrti deo - Usmeni ispit iz pravilnika i procene rizika

Poslednja dva usmena ispitivanja su možda i najstrožija. U trećem delu, kandidat izvlači pitanja iz Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu. Očekuje se detaljno poznavanje celokupnog postupka, od pokretanja akta, preko obaveznih elemenata, do načina sprovodenja mera. U četvrtom delu, ispituje se poznavanje brojnih posebnih pravilnika koji regulišu bezbedan rad u različitim uslovima. Ovo obuhvata pravilnike o radu na visini, električnoj energiji, gradjevinskim radovima, radu sa hemikalijama, buci i vibracijama, ručnom nošenju tereta, prvoj pomoći i mnoge druge. Ispitivači traže konkretne odgovore - brojčane vrednosti (npr. granične vrednosti buke), nabrajanja (npr. mere zaštite na gradilištu) i precizne definicije.

Celokupno polaganje traje ceo dan i zahteva izuzetnu psihofizičku kondiciju i koncentraciju. Stopa prolaznosti varira, ali procenjuje se da je oko jedne trećine kandidata uspešno po svakom terminu, što govori o ozbiljnosti i zahtevnosti ispita.

Kako se efikasno pripremiti za polaganje?

Priprema za stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu je maratonski poduhvat. Evo nekoliko saveta zasnovanih na iskustvima onih koji su već prošli ovaj put:

• Koristite više izvora: Iako postoje komercijalne skripte i zbirke pitanja, one često nisu ažurirane. Osnovu učenja čine službeni propisi navedeni u Pravilniku o programu polaganja ispita. Obavezno preuzmite najnovije verzije zakona i pravilnika sa sajta nadležnog ministarstva.
• Idite na konsultacije ili pripremnu nastavu: Mnogi kandidati ističu da im je od velike pomoći prisustvovanje konsultacijama koje organizuju Uprava ili specijalizovane edukativne kuće. Osim što se bolje upoznate sa formom ispita, možete dobiti i važne smernice šta je od suštinskog značaja.
• Fokusirajte se na pravilnike: Najveći broj kandidata ne položi ispit upravo na delu koji se bavi posebnim pravilnicima. Ne dovoljno je znati o čemu se radi - potrebno je znati tačno šta propisuju. Učite granične vrednosti, mere zaštite, obaveze poslodavca i zaposlenih, rokove i procedure.
• Vežbajte pisanje procene rizika: Pre polaganja, izradite nekoliko primera akata o proceni rizika za različita zanimanja. Upoznajte se sa jednom metodologijom procene (npr. Kinney metoda, matrica 5x5) i vežbajte da je primenite. Ovo će vam uštedeti dragoceno vreme tokom pismenog dela.
• Budite strpljivi i uporni: Priprema zahteva vreme. Od prijave ispita do samog polaganja može proći i do tri meseca, što treba iskoristiti za plansko učenje. Nemojte očekivati da ćete sav materijal savladati za nedelju dana.

Kakve su perspektive posle položenog ispita?

Položen stručni ispit otvara vrata za posao lica za bezbednost i zdravlje na radu. Ali kakva je stvarna situacija na tržištu rada?

Opšte mišljenje je da je ovo perspektivno i traženo zanimanje. S jedne strane, sve je veća svest poslodavaca o obavezama u ovoj oblasti, a s druge strane, državni i evropski propisi postaju sve strožiji. To stvara konstantnu potrebu za stručnim licima. Mogućnosti zaposlenja su dvojake:

1. Zaposlenje u jednoj firmi/ustanovi: Kao interno lice za bezbednost i zdravlje na radu, bavićete se svim pitanjima vezanim za bezbednost u toj organizaciji - od vođenja dokumentacije, preko obuka zaposlenih, do nadzora nad sprovodenjem mera. Ovaj posao može biti manje ili više zahtevan u zavisnosti od delatnosti i veličine preduzeća.
2. Rad u specijalizovanoj agenciji: Agencije pružaju usluge većem broju klijenata, što podrazumeva rad na terenu, izradu procena rizika za različite delatnosti, tehnička ispitivanja opreme i slično. Ovaj rad je dinamičniji, podrazumeva više putovanja i često zahteva i dodatnu licencu za odgovorno lice. Plate u agencijama mogu biti više, ali je i odgovornost veća.

Plate variraju u zavisnosti od iskustva, obrazovanja, lokacije i veličine poslodavca. Početne plate mogu biti u rangu prosečnih zarada u zemlji, dok iskusni stručnjaci, posebno oni sa visokim obrazovanjem i dodatnim sertifikatima (npr. za zaštitu od požara, menadžment rizika), mogu ostvariti znatno više prihode. Posebno su vrednovani stručnjaci koji rade za strane kompanije sa visoko razvijenim sistemima upravljanja bezbednošću.

Izazovi i dileme u struci

Kao i u svakoj profesiji, i ovde postoje određeni izazovi. Jedan od često pominjanih je upravo pitanje stručne spreme. U praksi se mogu sresti kolege sa različitim obrazovnim profilima - od srednje škole, preko različitih fakulteta, pa do onih koji su završili specijalističke studije zaštite na radu. Ponekad ovo može dovesti do nesporazuma ili čak nepotrebnog rivalstva, umesto saradnje. Kĺjučno je shvatiti da je stručni ispit zajednički imenitelj i da se znanje i iskustvo stiču kontinuiranim radom i edukacijom, bez obzira na početnu tačku.

Drugi veliki izazov je odgovornost. Posao lica za bezbednost i zdravlje na radu nosi veliku moralnu i pravnu težinu. Radi se o zaštiti života i zdravlja ljudi. Stoga, ovaj posao zahteva ozbiljnost, upornost, komunikativne veštine i hrabrost da se uvek zastupaju principi bezbednosti, čak i kada to nije popularno.

Zaključak: Da li se isplati uložiti trud?

Apsolutno da. Bezbednost i zdravlje na radu nisu samo administrativna obaveza, već humani i ekonomski imperativ svake moderne organizacije. Polaganje stručnog ispita je prvi i najvažniji korak ka uključivanju u ovu dinamičnu i smislenu profesiju.

Put je zahtevan - zalteva marljivo učenje, razumevanje brojnih propisa i sposobnost njihove praktič