Sve Što Treba da Znaš Pre No Što Odlučiš da Studiraš Arhitekturu

Odlučiti se za fakultet jedna je od najtežih i najznačajnijih odluka u životu mlade osobe. Ako se u tom procesu nalaziš i tvoja pažnja je privučena prema studiranju arhitekture, verovatno si suočena sa mnoštvom pitanja, nedoumica i možda čak i strahova. Ovaj članak ima za cilj da ti pruži što potpuniju i realniju sliku onoga što te čeka - od prijemnog za arhitekturu, preko samih studija, pa sve do mogućnosti zapošljavanja. Sprema se za iscrpno, ali nadamo se veoma korisno čitanje.

Prijemni Ispit: Prva i Najveća Prepreka?

Gotovo svi sagovornici se slažu u jednoj stvari: prijemni za arhitekturu je izuzetno zahtevan i predstavlja veliki izazov. Konkurencija je velika, a broj mesta, posebno na budžetu, ograničen. Da bi se položio prijemni, potrebna je temeljita i dugotrajna priprema za prijemni.

Šta se tačno polaže na prijemnom za arhitekturu?

Sastav prijemnog ispita se vremenom menjao, tako da je od suštinske važnosti da se pre samog konkurisanja proveri aktuelna informacija na sajtu željenog fakulteta. Tradicionalno, prijemni se sastojao iz nekoliko segmentata:

• Slobodoručno crtanje: Ovaj deo proverava tvoj talenat, osećaj za proporcije, prostor i kompoziciju. Nije reč o klasičnom slikanju, već o sposobnosti da se precizno i jasno predstave objekti i forme u prostoru. Bitne su jasne linije, proporcije i stil koji pokazuje tvoje razumevanje trodimenzionalnosti.
• Matematičko-prostorni testovi: Ovde se proverava logičko zaključivanje, prostorna inteligencija i sposobnost rešavanja problema. Nisu u pitanju komplikovani matematički izračuni, već zadaci koji testiraju tvoje shvatanje geometrije i odnosa u prostoru.
• Opšta kultura i istorija umetnosti: Ovaj deo proverava tvoje znanje iz oblasti kulture, arhitekture, umetnosti i društvenih događaja koji su oblikovali svet u kom živimo.

Međutim, neki fakulteti su u novije vreme prijemni sveli na testove koji kombinuju elemente logičkog zaključivanja, razumevanja prostora i opšte kulture. Ipak, bez obzira na format, osnovni cilj ostaje isti - identifikovati kandidate koji poseduju kombinaciju kreativnosti, logičkog mišljenja i širokog horizonata znanja.

Kako se pripremiti za prijemni?

Gotovo je nemoguće samostalno i bez ikakvog vodstva uspešno da se pripremiš za prijemni. Zbog toga apsolutna većina budućih studenata poseže za pripremama za arhitekturu. Postoje dve osnovne opcije:

1. Pripreme na fakultetu: Ovo je za mnoge prvi izbor. Prednost je što se upoznaš sa prostorijama, stekneš prvi kontakt sa asistentima i profesorima, i dobiješ uvid u to kako fakultet funkcioniše. Pripreme su obično organizovane u velikim grupama, što može biti mana ako tražiš individualniji pristup.
2. Privatne pripreme: Ove pripreme vode iskusni profesori, arhitekte ili umetnici koji su se specijalizovali za pripremanje kandidata. Rad u manjim grupama omogućava više pažnje i prilagođen pristup. Ovo je često skuplja opcija, ali mnogi je smatraju mnogo efikasnijom. Kao što je jedna ispitanica podelila, postoji mogućnost da se na samom prijemnom pojavi zadatak koji nije bio deo standardnog programa privatnih priprema, poput crtanja logotipa po sećanju, što naglašava važnost svestranog pristupa pripremama.

Pripreme za prijemni obično traju tokom čitave školske godine, a poželjno je krenuti sa njima što ranije, već od početka četvrte godine srednje škole. Samo kontinuiran rad i vežba vode do uspeha. Mnogi koji su položili prijemni ističu kako je osim znanja, bitno i savladati tremu i pristupiti ispitu smireno i koncentrisano.

Da li sam ja "stvoren/na" za arhitekturu? Pitanje talenta i rada

Često se postavlja pitanje koliko je talent presudan. Odgovor je složen. Talenat, naravno, pomaže. Ako imaš prirodni osećaj za forme, prostor i estetiku, početak će ti biti lakši. Međutim, arhitektura nije samo umetnost. To je i nauka, inženjerstvo, poslovanje i komunikacija.

Ispitanici se slažu da je upornost, istrajnost i ljubav prema samoj struci ono što na kraju odlučuje. Čak i ako nisi "vukovac" iz srednje škole, ako postoji snažna želja, motivacija i spremnost na rad, sve je moguće. Kreativnost se može negovati, a tehnika crtanja se može usavršiti. Ono što je teške nadoknaditi je nedostatak strasti i spremnosti da se posvetiš onome što radiš.

Šta te čeka na samim studijama?

Kada uspešno položiš prijemni i upišeš fakultet, otvara se novi, izazovan i fascinantan svet. Studije arhitekture su specifične po tome što kombinuju teoriju i praksu na veoma dinamičan način.

• Zahtevan i naporan ritam: Ovo je verovatno najčešći komentar svih studenata. Studiranje arhitekture zahteva konstantan rad. Nije dovoljno učiti samo u ispitnim rokovima. Projekti, vežbe, crtanje i izrada maketa traju tokom cele godine. Česte su neprospavane noći provedene u ateljeu ili kod kuće na završavanju projekata.
• Kreativnost i tehnika: Očekuj mešavinu umetničkih predmeta (kao što je crtanje) i izuzetno tehničkih predmeta (kao što su arhitektonske konstrukcije, statika, materijali). Moraćeš da usavršiš kako slobodoručno crtanje, tako i rad u digitalnim programima kao što su AutoCAD, ArchiCAD, 3ds Max i Photoshop.
• Subjektivnost ocenjivanja: Budući da se deo radova ocenjuje na kreativnoj osnovi, ponekad može doći do situacije da je ocena subjektivna i zavisi od profesora. Ovo zahteva otpornost i spremnost da se prihvati konstruktivna kritika.
• Finansijski troškovi: Studiranje arhitekture može biti skuplje od drugih fakulteta. Troškovi se ne odnose samo na školarinu (koja je značajna za samofinansirajuće studente), već i na materijale za crtanje, štampanje velikih plakata, izradu maketa (kartona, drveta, stakla itd.), što tokom vremena predstavlja značajnu finansijsku stavku.

Ipak, svi koji istinski vole arhitekturu ističu da su svi napori i odricanja vredni tog osećaja stvaralaštva i zadovoljstva kada vidiš svoj projekat koji oživljava.

Život nakon diplome: Ima li posla za arhitekte?

Ovo je možda najkritičnija tačka za mnoge koji razmišljaju da studiraju arhitekturu. Tržište rada u Srbiji za arhitekte je zaista izazovno. Početne plate u arhitektonskim biroima mogu biti niske, a konkurencija velika. Mnogi diplomirani arhitekte se suočavaju sa periodom traženja prvog posla.

Međutim, postoje i svetle tačke:

• Strani tržišti: Mnogi arhitekte nakon diplome svoju karijeru usmeravaju ka inostranstvu. Zemlje kao što su Austrija, Nemačka, Švajcarska, ali i dalje destinacije poput Kanade ili Australije, nude znatno bolje uslove rada, plate i perspektivu. Kao što je jedan ispitanik podelio, plata u Beču može biti višestruko veća nego u domaćoj firmi.
• Snalažljivost i preduzetništvo: Ako si snalažljiv, možeš razvijati svoje privatne projekte, raditi na dizajnu enterijera ili se okrenuti specijalizovanim nišama. Vremenom, sticanjem iskustva i građenjem portfolija, mogućnosti se šire.
• Nastavak obrazovanja: Specijalizacija kroz master ili doktorske studije može otvoriti vrata akademskoj karijeri ili specijalizovanim pozicijama u većim firmama. Opet, mnogi razmatraju mogućnost master studija u inostranstvu, što može biti isplativija opcija od skupog mastera u Srbiji.

Ključna poruka je da je put do uspeha u ovoj struci dug i zahteva strpljenje, upornost i kontinuirano usavršavanje. Ako očekuješ brzu i laganu karijeru, arhitektura možda nije pravi izbor. Ali ako si spreman/na da se boriš za ono što voliš, mogućnosti postoje.

Visoka arhitektonska škola kao alternativa?

Za one koji ne uspeju da upišu akademske studije arhitekture ili traže praktičniji pristup, postoji opcija Visoke građevinsko-geodetske škole, smer Arhitektura. Ovakve studije traju tri godine i završavaju se sticanjem zvanja "strukovni inženjer arhitekture".

Prednost ovakvog smera je u praktičnijoj orijentaciji, sa više tehničkih predmeta (geodezija, ekonomija, fizika) koji mogu biti veoma korisni u svakodnevnom radu. Nakon završetka, postoji mogućnost nastavka obrazovanja kroz specijalističke studije ili upis mastera, iako se uslovi za prelazak na master akademskih studija arhitekture razlikuju i zahtevaju proveru.

Zaključak: Da li je vredno?

Odgovor na pitanje da li je vredno studirati arhitekturu leži isključivo u tebi. Ako osećaj za ovu struku proizilazi iz duboke unutrašnje potrebe za stvaranjem, ako te raduje pomisao da oblikuješ prostor u kome ljudi žive, rade i sanjaju, i ako si spreman/na na dug, naporan, ali neopisivo ispunjavajući put - onda da.

Budi spreman na odricanja, na neprospavane noći, na finansijske izdatke i na početne teškoće na tržištu rada. Ali istovremeno, budi spreman i na neverovatno zadovoljstvo kada vidiš svoju ideju kako postaje stvarnost. Kao što su mnogi rekli, ako to zaista želiš, ništa ti neće biti teško. Pripreme za prijemni, sam polaganje prijemnog i studiranje arhitekture samo su koraci ka ostvarenju sna. Ako imaš dovoljno volje, istrajnosti i ljubavi, sreća će pratiti hrabre.

Šta god da odlučiš, neka tvoja odluka bude informisana i vođena strastvenim interesovanjem. Srećno!